Oseti moć netaknutih predela, endemičnih biljnih vrsti, neobičnih spomenika prirode, mističnih pećina, predivnih reka i vodopada … Gevgelija će te iznenaditi svežim dahom prirode! Udahni duboko, čekaju te neverovatni prizori ispod gevgelijskog sunca!
Spice up the journey
Divlja lepota
Prirodne atrakcije
Avanture u prirodi
Prirodne atrakcije
Oseti moć netaknutih predela, endemičnih biljnih vrsti, neobičnih spomenika prirode, mističnih pećina, predivnih reka i vodopada … Gevgelija će te iznenaditi svežim dahom prirode! Udahni duboko, čekaju te neverovatni prizori ispod gevgelijskog sunca!
Drvo ,,Goli Čovek", Kožuf
Оvo se drvo u Makedoniji nalazi na padinama planine Kožuf, na putu od
Gevgelije prema Smrdljivoj Vodi . Putem ćete primetite mnoštvo ovakvih drva
vrste Arbutus andrahne, koji stoje na samom rubu zemlje. Kako se ne bi
zbunili, ova vrsta drveta nije endemska vrsta . Ova vrsta drveta je zaštićena
zakonom u drugim državama u kojima je zastupljena i spada u zimzelena
drva. Ovo je jedino zimzeleno drvo koje dva puta godišnje menja svoje
crvenkasto stablo.
Nazvano je Goli Čovek zbog toga što stablo nema koru, sastavljeno je od
same srži. Ima boju ljudske kože, ali boju menja u zavisnosti od sezone. Kada
ga dodirnete imate osećaj da dodirujete ljudsku kožu.
Poseban fenomen koji se javlja kod ove vrste drveta manifestira se u tri faze.
Prva faza se javlja početkom leta kada krvavo crvena boja kore počinje da
puca i goli čovek počinje da se ljušti. Ovaj jako interesantan prizor traje oko
mesec dana. Čim završi ljuštenje kore, goli čovek dobija novu boju kore koja
je jako slična ljudskoj koži po kojoj je ova vrsta i dobila ime. Ista je bledo bele
boje i traje negde do početka jeseni kada po njoj počinju da se pojavljuju
crvenkaste fleke koje će se postepeno raširiti po celom stablu. U narodnim
predanjima postoji verovanje da će onaj koji dodirne Golog čoveka u fazi
bledo bele boje postati bel kao on. Tokom zime Goli čovek ima predivnu
dekorativnu crveno- krvavu boju.
Gevgelije prema Smrdljivoj Vodi . Putem ćete primetite mnoštvo ovakvih drva
vrste Arbutus andrahne, koji stoje na samom rubu zemlje. Kako se ne bi
zbunili, ova vrsta drveta nije endemska vrsta . Ova vrsta drveta je zaštićena
zakonom u drugim državama u kojima je zastupljena i spada u zimzelena
drva. Ovo je jedino zimzeleno drvo koje dva puta godišnje menja svoje
crvenkasto stablo.
Nazvano je Goli Čovek zbog toga što stablo nema koru, sastavljeno je od
same srži. Ima boju ljudske kože, ali boju menja u zavisnosti od sezone. Kada
ga dodirnete imate osećaj da dodirujete ljudsku kožu.
Poseban fenomen koji se javlja kod ove vrste drveta manifestira se u tri faze.
Prva faza se javlja početkom leta kada krvavo crvena boja kore počinje da
puca i goli čovek počinje da se ljušti. Ovaj jako interesantan prizor traje oko
mesec dana. Čim završi ljuštenje kore, goli čovek dobija novu boju kore koja
je jako slična ljudskoj koži po kojoj je ova vrsta i dobila ime. Ista je bledo bele
boje i traje negde do početka jeseni kada po njoj počinju da se pojavljuju
crvenkaste fleke koje će se postepeno raširiti po celom stablu. U narodnim
predanjima postoji verovanje da će onaj koji dodirne Golog čoveka u fazi
bledo bele boje postati bel kao on. Tokom zime Goli čovek ima predivnu
dekorativnu crveno- krvavu boju.
Pećina ,,Kapka “ u Moru Kožuf planine
Pećina “Kapka” se nalazi na oko 6.5km od turističkog lokaliteta Smdrljiva
Voda. Do nje se može doći peške kroz kanjon reke Creša i kroz duboku i
gustu bukovu šumu u netaknutoj prirodi. Otvor pećine je širine 2 m i visine
1.20 m. Unutrašnja površina pećine je oko 150 kvadratnih metara i visine do
10 m. U unutrašnjosti pećine se mogu videti pećinski ukrasi kao što su
stalaktiti, stalagmiti, „pećinski hijeroglifi“ koji nastaju od minerala i prašine. U
pećini se isto tako mogu sresti šišmiši i neke vrste gljiva koje još uvek nisu
dovoljno istražene pa se ne preporučuje njihovo sakupljanje.
Lokacija: Deonica Gevgelija-Kožuf, putem pored Konske Reke
Smeštaj: Planinarski dom Tome Šutov s.Konsko sa kapacitetom od 20
ležajeva + opcija kampinga u dvorištu planinarskog doma.
Voda. Do nje se može doći peške kroz kanjon reke Creša i kroz duboku i
gustu bukovu šumu u netaknutoj prirodi. Otvor pećine je širine 2 m i visine
1.20 m. Unutrašnja površina pećine je oko 150 kvadratnih metara i visine do
10 m. U unutrašnjosti pećine se mogu videti pećinski ukrasi kao što su
stalaktiti, stalagmiti, „pećinski hijeroglifi“ koji nastaju od minerala i prašine. U
pećini se isto tako mogu sresti šišmiši i neke vrste gljiva koje još uvek nisu
dovoljno istražene pa se ne preporučuje njihovo sakupljanje.
Lokacija: Deonica Gevgelija-Kožuf, putem pored Konske Reke
Smeštaj: Planinarski dom Tome Šutov s.Konsko sa kapacitetom od 20
ležajeva + opcija kampinga u dvorištu planinarskog doma.
Vodopadi na Smrdljivoj Vodi
Vodopad se nalazi na 650m od Smrdljive Vode i do njega se stiže
planinarskom stazom koja vodi kroz gustu bukovu šumu. Vodopad se stvara
od vode koja izvire negde na oko 1600m ispod Suve Rupe а malo niže uleva
se u reku Crešu koja se u Smrdljivoj Vodi spaja sa rekom Slivkom i zajedno
stvaraju Konsku Reku. Donja tačka vodopada do koje posetioci mogu doći
nalazi se na 900m visine i sa tog mesta se vidi pad vode u udubljenje stene.
Ovaj je vodopad dugi niz godina bio nepoznat našim građanima ali
2015.godine na inicijativu jednog našeg sugrađanina, članovi Planinarskog
Kluba Kožuf otvorili su stazu, od Smrdljive Vode do vodopada,koja je bila
markirana planinarskim oznakama i putokazima u cilju lakšeg pristupa
vodopadu za sve ljubitelje prirode. Prema nekim izvorima vodopad je visok
oko 100m i jedan je od najviših vodopada u Makedoniji.
planinarskom stazom koja vodi kroz gustu bukovu šumu. Vodopad se stvara
od vode koja izvire negde na oko 1600m ispod Suve Rupe а malo niže uleva
se u reku Crešu koja se u Smrdljivoj Vodi spaja sa rekom Slivkom i zajedno
stvaraju Konsku Reku. Donja tačka vodopada do koje posetioci mogu doći
nalazi se na 900m visine i sa tog mesta se vidi pad vode u udubljenje stene.
Ovaj je vodopad dugi niz godina bio nepoznat našim građanima ali
2015.godine na inicijativu jednog našeg sugrađanina, članovi Planinarskog
Kluba Kožuf otvorili su stazu, od Smrdljive Vode do vodopada,koja je bila
markirana planinarskim oznakama i putokazima u cilju lakšeg pristupa
vodopadu za sve ljubitelje prirode. Prema nekim izvorima vodopad je visok
oko 100m i jedan je od najviših vodopada u Makedoniji.
Vodopad s. Sermenin
Vodopad se nalazi na 650m od Smrdljive Vode i do njega se stiže
planinarskom stazom koja vodi kroz gustu bukovu šumu. Vodopad se stvara
od vode koja izvire negde na oko 1600m ispod Suve Rupe а malo niže uleva
se u reku Crešu koja se u Smrdljivoj Vodi spaja sa rekom Slivkom i zajedno
stvaraju Konsku Reku. Donja tačka vodopada do koje posetioci mogu doći
nalazi se na 900m visine i sa tog mesta se vidi pad vode u udubljenje stene.
Ovaj je vodopad dugi niz godina bio nepoznat našim građanima ali
2015.godine na inicijativu jednog našeg sugrađanina, članovi Planinarskog
Kluba Kožuf otvorili su stazu, od Smrdljive Vode do vodopada,koja je bila
markirana planinarskim oznakama i putokazima u cilju lakšeg pristupa
vodopadu za sve ljubitelje prirode. Prema nekim izvorima vodopad je visok
oko 100m i jedan je od najviših vodopada u Makedoniji.
planinarskom stazom koja vodi kroz gustu bukovu šumu. Vodopad se stvara
od vode koja izvire negde na oko 1600m ispod Suve Rupe а malo niže uleva
se u reku Crešu koja se u Smrdljivoj Vodi spaja sa rekom Slivkom i zajedno
stvaraju Konsku Reku. Donja tačka vodopada do koje posetioci mogu doći
nalazi se na 900m visine i sa tog mesta se vidi pad vode u udubljenje stene.
Ovaj je vodopad dugi niz godina bio nepoznat našim građanima ali
2015.godine na inicijativu jednog našeg sugrađanina, članovi Planinarskog
Kluba Kožuf otvorili su stazu, od Smrdljive Vode do vodopada,koja je bila
markirana planinarskim oznakama i putokazima u cilju lakšeg pristupa
vodopadu za sve ljubitelje prirode. Prema nekim izvorima vodopad je visok
oko 100m i jedan je od najviših vodopada u Makedoniji.
Beli Raj
Na samo 15 minuta od sela Miravci, na padinama Kožufa naćete izletničko
mesto zvano „Beli Raj“.Miravci je ravničarko selo smešteno u severnom delu
gevgelisko-valandovske kotline. Locirano je sa desne strane reke Vardar, na
110 m nadmorske visine i na udaljenosti 24 km od Gevgelije
Samim dolaskom na lokaciju naićićete na stari most, za kog se kaže da je
izgrađen za vreme otomanske vladavine. Meštani ga zovu „Beli Most“, a u
neposrednoj blizini mosta izgrađen je restoran koji dobija ime „Beli Raj“. Ovo
mesto nudi nezaboravnu mogućnost plivanja u prirodnim bazenima stvorenim
od toka reke između stena. Pa osim toga što ćete biti na čistom vazduhu,
imaćete i mogućnost kupanja.
( slika sa terena koju ste vi uslikali)
mesto zvano „Beli Raj“.Miravci je ravničarko selo smešteno u severnom delu
gevgelisko-valandovske kotline. Locirano je sa desne strane reke Vardar, na
110 m nadmorske visine i na udaljenosti 24 km od Gevgelije
Samim dolaskom na lokaciju naićićete na stari most, za kog se kaže da je
izgrađen za vreme otomanske vladavine. Meštani ga zovu „Beli Most“, a u
neposrednoj blizini mosta izgrađen je restoran koji dobija ime „Beli Raj“. Ovo
mesto nudi nezaboravnu mogućnost plivanja u prirodnim bazenima stvorenim
od toka reke između stena. Pa osim toga što ćete biti na čistom vazduhu,
imaćete i mogućnost kupanja.
( slika sa terena koju ste vi uslikali)
Duboki dol
Mesto zvano Duboki Dol smešteno je u pazuhama planine Kožuf. Duboki Dol
je udaljen oko desetak kilometara od grada Gevgelije, nalazi se na putu koji
vodi ka Smrdljivoj Vodi, nakon izletničkog mesta Sifulajka. Vredi napomenuti
da se u okolini Dubokog Dola može sresti retka vrsta drveta Arbutus
andrachne (Goli Čovek), kojeg ima samo na padinama Konske i Crne reke u
Makedoniji. Ova lokacija predstavlja retku prirodnu lepotu koju definitivno
vredi posetiti tokom života!
je udaljen oko desetak kilometara od grada Gevgelije, nalazi se na putu koji
vodi ka Smrdljivoj Vodi, nakon izletničkog mesta Sifulajka. Vredi napomenuti
da se u okolini Dubokog Dola može sresti retka vrsta drveta Arbutus
andrachne (Goli Čovek), kojeg ima samo na padinama Konske i Crne reke u
Makedoniji. Ova lokacija predstavlja retku prirodnu lepotu koju definitivno
vredi posetiti tokom života!
Sifulajka
Virovi Kožufa!
Na padinama Kožufa, tokom reke Sifulajka, priroda je stvorila desetke
prirodnih bazena koje su gevgeličani oplemenili i pretvorili u izletnička mesta
za uživanje tokom cele godine. Prvi vir, nazvan Sifulajka, nalazi se na 6-7
kilometara od grada Gevgelije putem koji vodi prema Smrdljivoj Vodi.
Predivan prostor obogaćen klupama i stolovima za uživanje u žuboru vode i
zagrljaju prirode koja vas okružuje.Ovakva mesta predstavljaju pravu prirodnu
lepotu!
Na padinama Kožufa, tokom reke Sifulajka, priroda je stvorila desetke
prirodnih bazena koje su gevgeličani oplemenili i pretvorili u izletnička mesta
za uživanje tokom cele godine. Prvi vir, nazvan Sifulajka, nalazi se na 6-7
kilometara od grada Gevgelije putem koji vodi prema Smrdljivoj Vodi.
Predivan prostor obogaćen klupama i stolovima za uživanje u žuboru vode i
zagrljaju prirode koja vas okružuje.Ovakva mesta predstavljaju pravu prirodnu
lepotu!
All rights reserved by Municipality of Gevgelija